Sf price

PET RUPA I nocu, naravno; i nocu ja moram osetiti taj miris, pomisli Edvard Kaminski, gledajuci u vedro zvezdano nebo. Nije li dosta samo danju, po ceo dan. Bio je to, naravno, miris frizerskih hemikalija, iz prizemlja. Pomesani, od baste jaci, ujedinjeni miris sampona, dezinfekcionih sredstava, sapuna, sprejova, lakova, sapuna. Frizerska radionica u kojoj uglavnom sedi, sam - a ponekad i radi, kad naidje neka gradjanka Kenon Sitija resena da sredi svoju frizuru bas kod njega. Uvece zatvori radnju, I samo se popne na sprat, u svoj usamljenicki stan, kroz koji su prosle, i otisle, jos pre mnogo godina, dve zene; dva propala braka. A u vedrim letnjim nocima ponekad se popne i vise, u potkrovlje, kao sad. Pedeset godina gledam ovo nebo iznad Kenon Sitija, pomisli Edvard Kaminski, a jos nisam naucio sazvezdja. Ili, bar ne, valjano. Sazvezdje Skorpiona, u redu, to zna svako. I veliki medved, koji je za indijance bio "Velika kutlaca" a za Evropljane "Velika kola"

NEPOZNATI VIRUS Prvi se razboleo jedan programer iz Osla. Posle vikenda provedenog u 3-D video centru, gde je satima ocima gutao pornografiju i naturalisticko nasilje, legao je u postelju i te noci sanjao da kroz nekakav sneg probijaju milioni raznobojnih cvetova. Sutradan je ujutru imao temperaturu i osecao je slabost. Do veceri se temperatura popela do neizdrzljivih 42 stepena i covek je umro pre sledeceg jutra, uglavnom zbog toga sto nije otisao u prvu automatsku apoteku da sebi dobavi bilo kakvo sredstvo za snizavanje temperature. Autopsija nije uspela da utvrdi uzrok tolike temperature i njegova smrt je ostala nerazjasnjena. Sledeca dva slucaja misteriozne bolesti zabelezena su, nedugo zatim, na Islandu. Jedna zena je umrla, tahkodje od posledica visoke telesne temperature. drugi bolesnik, muskarac u kasnim sezdesetim - preziveo je, posle tronedeljne borbe sa nepoznatom bolescu. Tek posto su zabelezena i cetiri slucaja u Stokholmu pocelo se verovati da se radi o novoj

KRAJ MISIJE Kretali su se usmerenom kosmickom brzinom, kad se ispred njih pojavi drugi vasionski brod, iste velicine i istog oblika kao i njihov. Pojavio se odjednom, niotkuda, kao daje stigao iz neke druge dimenzije, iz neke druge stvarnosti. Kretao se istom brzinom, imao je isti oblik, isti gabarit, istu duzinu, istu sirinu, isto primetno ostecenje od asteroida nesto ispod astrotragaca, imao je istu patinu dugogodisnjeg leta. Na sve pozive za identifikaciju nije davao nikakav odgovor. Osim, ako bi se odgovorom mogla nazvati promena njegove brzine i njegovog kursa. Prvo je odmakao nesto dalje od zemaljskog svemirskog broda "Tera 16", a zatim je nastavio da se udaljava levo i napred. Kretao se sve brze i brze. I pored tako cudne promene kretanja komandant "Tere 16" uspevao je da ga prati na monitorima. Posle nekoliko stotina kilometara "Nepoznati", kako ga je Majkl Dzordan, komandant zemaljskog broda, u mislima vec nazvao, skrenuo je i u velikom l

GORE OD SMRTI Camac se blago ljuljuskao na talasima. Struja ga je skoro neprimetno vukla pored obale, tako da se tek po klizanju nekih karakteristicnijih repera moglo primetiti da se krece. Letece ribe su povremeno iskakale iz vode, da bljesnu krilima i nestanu pod povrsinom. Jedan se delfin, nedaleko od camca, tik ispod povrsine, odmarao. Cinilo se kao da je spavao. "Da li delfini spavaju?" upitala je Klara pogledavsi Klea. On sleze ramenima. Kao i ona, ni on nije mnogo znao o zivotinjama mora. "Ne znam" rece "Zasto pitas?" Napucila je usne. "Posmatram vec deset minuta onog tamo..." pokazala je na delfina. "Izgleda kao da spava. Zar za delfine nije opasno ako spavaju? Mislim, sta ako naleti ajkula? Da li bi ga napala?" "Znas da u ovom moru nema ajkula." Kleo je posebno naglasio rec - 'ovom' "Niti icega opasnog..." "Otkud ja to da znam, do djavola? Nisam se rodila u moru. Posebno ne u ovom

Zvijezda Od Vatikana me dijeli tri tisuće godina svjetlosti. Nekad sam smatrao da svemir ne može imati utjecaja na vjeru, kao što sam bio i uvjeren da nebesa samo objavljuju slavu djela Božjega. Sada sam to djelo vidio i moja je vjera bolno uzdrmana. Zurim u raspelo što visi na zidu kabine iznad kompjutora Mark VI i prvi put u životu razmišljam predstavlja li ono išta više od praznog simbola. Još nisam ni s kim o tome razgovarao, no istina se ne može sakriti. Činjenice su ovdje, svatko može pogledati tisuće fotografija i podatke na bezbrojnim kilometrima magnetske trake što ih nosimo na Zemlju. Drugi znanstvenici moći će ih također interpretirati kao i ja, pa čak i lakše od mene, a ja se ne ubrajam u ljude koji iznalaze bilo kakvu izliku da bi mogli manipulirati istinom, po čemu je moj red bio u prošlosti na zlu glasu. Posada je ionako već dovoljno potištena: pitam se kako će primiti ovu konačnu ironiju. Malo je onih koji su barem donekle religiozni, no nitko neće nalaziti uži

Priče iz »Bijelog jelena« Priča treća:  Kritična masa — Jesam li vam pričao — zapita Harry Purvis skromno — o tome kako sam spriječio evakuaciju južne Engleske? — Nisi — reče Charles Willis — a ako i jesi, ja sam priču prospavao. — No, dobro — nastavio je Harry, kad se oko njega skupilo dovoljno ljudi. — Dogodilo se to prije dvije godne u Centru za istraživanje atomske energije u Clobhamu. Svi ste, dakako, čuli za Centar. Ali mislim da vam nikad nisam spomenuo kako sam i ja tamo kraće vrijeme radio na specijalnom zadatku, o kojemu vam ne smijem ništa reći. — Ovo posljednje je ugodna promjena — nadoveže John Wyndham bez ikakva efekta. — Bijaše vam to jednoga nedjeljnog popodneva — počne Harry. — Lijep dan u kasno proljeće. U »Crnome labudu« (to vam je birtija u kojoj smo se sastajali na čašicu) skupilo se nas šestorica znanstvenika, a prozori bijahu otvoreni tako da smo mogli vidjeti obronke Clobham Hilla, a i dalje, sve do Upchestera, nekih tridesetak mi

KRV U svojoj vremenskoj masini Vron i Dreena, dvoje poslednjih pripadnika vampirske vrste, jurili su u buducnost bezeci od unistenja. Drzali su se za ruke i tesili jedno drugo, uplaseni i gladni. U dvadeset drugom stolecu ljudi su ih napokon otkrili, uvidevsi da legenda o vampirima, koja je potajno postojala i sirila se medju ljudima, uopste nije legenda vec stvarnost. Organizovan je lov, pronadjeni su i ubijeni svi vampiri osim ovo dvoje, koji su jos pre radili na konstruisanju vremenske masine i i uspeli je zavrsiti upravo da na vreme pobegnu njome. Da pobegnu u buducnost, daleko u buducnost u kojoj je i sama rec vampir zaboravljena, a oni ce ponovo ziveti bez straha da ih otkriju - i s vremenom ce iznova obnoviti svoju vrstu. - Gladna sam, Vrone. Strasno sam gladna. - Dreeno, draga, i ja sam. Uskoro cemo se ponovo zaustaviti. Vec su se cetiri puta zaustavili, i svaki put jedva ostali zivi. Nisu ih zaboravili. Kada su se poslednji put zaustavili pre pola miliona

DOVITLJIVI PATRIOTA Dobivsi audijenciju kod kralja, Dovitljivi Patriota izvuce papir iz dzepa i rece: - Ako je po volji Vasem Velicanstvu, imam ovde formulu za konstrukciju oklopa koji nikakav top ne moze probiti. Kada bi takav oklop prihvatila Kraljevska mornarica, nasi bi ratni brodovi bili neunistivi i time nepobedivi. Ovde su, takodje, izvestaji ministara Vaseg Velicanstva koji potvrdjuju vrednost ovog izuma. Svoja prava na njega prepustio bih za milion tumtuma. Pregledavsi papire, Kralj ih odlozi i obeca mu nalog za Lorda Glavnog blagajnika Odela za iznudjivanje za isplatu milion tumtuma. - A ovde - rece Dovitlivi Patriota, izvlaceci jos jedan papir iz drugog dzepa - ovde su planovi za izradu topa kojeg sam izumio, akoji ce probiti taj oklop. Kraljevski brat Vaseg Velicanstva, Impreator od Banga, rado bi ga otkupio, ali lojalnost Vasem prestolu i Vasoj licnosti sili me da ga najpre ponudim Vasem Velicanstvu. Cena je milion tumtuma. Dobivsi obecanje jos jednog ceka, zavuce

DINASTIJA ROBOTA Direktiva tri: Autonomna jedinica RU 2034 mora prvenstveno da funkcionise u interesu MEGAROBOT kompanije. Direktiva cetiri: Autonomna jedinica RU 2034 Ne sme da prouzrokuje sopstveno ostecenje neaktivnoscu u situacijama kada je aktivnost i egzistencija jedinice u opasnosti. Direktiva pet: Okoncati zadatak u tacki koja je najbliza granici destrukcije, izvuci se iz opasne situacije neostecen. RU 2034 zaustavi mobilno vozilo i ugasi motor. Oprerecenje je bilo prekomerno i tlo pod mobilnim vozilom je pocelo da tone. Teren je jos bio neispitan, jedinica BH 502 jos je kartografisala kvadrante, i bilo je opasno kretati se od rudokopa do baze, ali RU 2034 je analizirao situaciju, i pronasao da verovatnoca bezbednosti iznosi 96 odsto. Mogao je da dopremi jos jedan tovar dragocene rude, a da pri tome ne prekrsi ni jednu od primarnih direktiva. Ali, sada je ugrozavao sopstvenu egzistenciju kao RU 2034, i automatika u njegovom pozitronskom mozgu je bila aktivirana. Iza

Danas je mali jubilej i pedeseta objavljena priča! KAKO DA SHVATI GOSPODARE - Stigla poruka za vas! - vice android iz predsoblja prema vratima kupaonice. - Iskljuci foto-celije i udji - odvrati mu gospodarica koja se upravo pocela kupati. Android udje u mraku, pa kad preda pismenu poruku stane u svoj ugao ponovo ukljucivsi foto-celije, razmisljajuci: "Kako gospodar moze biti toliko zaboravan?  Ja sam samo jednom vidio gospodaricu i sve na njoj zapamtio, a gospodar svaki cas na njoj provjerava nesto i to u takvim glupim polozajima kakve omogucava krevet. Zbilja su ljudi zaboravni."

DOBAR RAZLOG Do pre 5 godina poznati astro-letac koji je tada otisao u penziju, odjednom je bio neumoljiv pri zahtevu da bas on bude prvi koji ce putovati prvim brodom koji ce se kretati brzinom bliskoj svetlosnoj. Odvracanja, jer ce put trajati 9 godina, bila su mu samojos veci poticaj da bude uporniji. - Pa dobro - rece mu major,l stari prijatelj. - Za to ce vreme na Zemlji proteci skoro 16 godina, znas li to? - Da, znam. To je svima nama jasno, ali ne i mojoj zeni kojoj ce, kad se vratim , biti isto toliko godina koliko i meni. Cak nekoliko meseci vise! - pobedonosno se smeskajuci uzvrati astro-letac.

COVEK Poslednji je lezao i osecao kako umire. Smrt je nailazila u talasima poput plime. Znao je da nakon sledeceg talasa vise nicega nece biti. Dize galavu i usmeri pogled prema zvezdama toliko drugacijim od onih sto ih je gledao dok je bio mlad. "Jos samo malo, nocas, da pokusam. Ne smem ostati poslednji, ne sme sve umreti sa mnom" Glava mu klonu i on osta mirno lezati cekajuci. * * * Najstariji su hitali sa svih strana, zureci u Kucu. Dolazili su uciti. Znali su gotovo sve sto se moze znati. Ipak su ucili. Poceli su davno pre nego sto se Poslednji rodio. Nisu ucili razmisljati ni raditi: to su znali predobro - ucili su osecati. * * * Okupili su se u tisini oko Poslednjeg, dajuci mu poklone koji mu nisu trebali jer je imao sve, osim vremena. Poklone koji nisu ni njima trebali jer su imali sve, pa i vreme. To je bilo nesto od onog sto su naucili, osecali su da moraju na neki nacin iskazati postovanje prema Poslednjem; jer, voleli su ga. Cutali su i slusali ga.

BEZ POVRATKA Ivan jos jednom zamahnu neumornom desnom rukom i baci kratko koplje, kakvo bi se u jednom drugom vremenu i prostoru, zvalo "dzilit". Koplje fijuknu kroz vlazni, tamni vazduh noci i zabode se u sred prsa plavoga oklopnika koji je, jasuci na oktopod-konju, jurisao na njega. Oklopnik se prevrte unatraske i pade na travnatu ledinu utonulu u mrak; i dok stize do nje, od njega ostade samo prazan, supalj oklop bez i trunke organske materije unutra. Konj sa osam ljigavih nogu-pipaka se okrete i odgalopira panicno u mrak. Ivan je znao da ga sad ne moze pogoditi, niti sustici, ali je takodje znao da to nije bitno. Pitanje je da li ta nakazna zver vise uopste ne postoji. Glavni cilj herojskog tragalackog putovanja se ostvarivao. Sa ovom pobedom, ko-zna kojom po redu, Ivan je uvecao svoje bogatstvo na 605.000 zlatnika, koji ce ga cekati kod kuce, U dvorcu iznad litica visoke, ciste, planine Rimanije. Ivan podje dugim, ali i brzim koracima dalje; maltene trkom. Te

REZIJA Bio je sretan. Pred njim je bio vremeplov. Osamnaest godina rada bilo je iza njega. Pocesa se po celavom tjemenu i sjede u vremeplov. Nije znao kuda da krene. U proslost? Znao je da ne moze da promijeni istoriju. U buducnost? Plasio se da zakorakne u nepoznato. Ipak, odluci se za buducnost.  * * * Pogleda oko sebe. Kroz olovno sive oblake probijalo se sunce i obasjavalo pustinju i prasinu kilometrima uokolo. Zabrinuo se - jer je znao da se nalazi na mestu Los Angelesa, na mestu svoje kuce i vrta. No, nije bilo nicega. Samo prasina i tamni oblaci na nebu. Paznju mu privuce Geiger-Millerov brojac objesen o pasu. Besomucno je radio.Samo je njegov zvuk remetio tisinu. Srce mu se sledi. Ukljuci vremeplov i nestade.  * * * Kamerman potapsa rezisera: - Ovo ste zaista odlicno izveli. Cestitam! - Hvala,hvala! Znate, to nije moja ideja, to se i pre radilo. Ja sam je samo "obradio". Scenarista se ubaci: - Zaista ovaj Hollywood vec stotinama godina pravi cuda. Ne

MI SMO LEGENDA Dr 235A ustao je i iz njegovih starih zvucnika zacuo se metalan i hrapav glas: - Zavrsio se i ovaj poslednji posao. Ukljucivsi signalne uredjaje, pozvao je ostale robote da udju u operacionu salu. Kada su oni usli rekao im je: - Posle dve hiljade godina uspeli smo stvoriti bica koja su u davnoj proslosti stvorila nas. Jos kada je njihov poslednji primerak prestao da funkcionise odlucili smo da ih jednog dana ponovo sklopimo. Danas smo to i uspeli! Roboti to potvrdise poluglasnim mrmljanjem. Dr 235A Prisao je komandnom pultu i pomocu slozene tastature dao program kompjuteru. Nakon nekoliko trenutaka dve automatske injekcije zabole su se u ljudska tela.Srca ljudi, kako su pokazivali instrumenti, pocela su polako da salju krv organizmom. Grudi su im se lagano dizale i spustale. Posle dva sata ljudi su se naprezali da otvore oci i pomere ruke ili noge. Napokon, tri i po sata nakon ubrizgavanja injekcija, pridigli su se sa svojih kreveta. Zbunjeno su zurili u veli

Počeo sam da skupljam i dela domaćih autora ( cela EX-YU), dela se nalaze gore u stranicama ili direktno na linku Domaći autori

APSURD "doslo je ledeno doba", pisale su novine. Uvuklo se polako, neprimetno. Proslo je dosta vremena, dok se shvatilo da je ono medju njima stalno prisutno. * * * "Gluplje zanimanje nisam mogao naci", razmisljao je. "Radio-astronom? Sta je to sada kada ne rade vise ni radio-stanice ni televizija... Kada ni novine ne izlaze. Trebalo je da postanem mesar ili poljoprivrednik. Valjda bi sada imao sta da jedem!" Vozio je polako, tesko se probijajuci kroz snezne smetove. Pokusa da izadje iz kola, ali ne uspe. Sneg i led su sa svih strana pritiskali, nije se imalo gde pobeci. Mahinalno pruzi ruku i ukljuci radio. Naravno - ovaj je cutao. Menjao je kanale, ali ni na jednom nije uhvatio ljudski glas. Samo sum. Sum ir svemira, koji se sada mogao hvatati i obicnom automobilskom antenom. Nije imalo sta da prigusi signale. Uze iz torbe hladni sendvic i zagrize ga. * * * Radio je jos bio ukljucen. Sumovi se nisu gubili. Cas su bili jaci, cas slabiji, ali

Strahovito oružje Karl Frantor je smatrao da je budućnost veoma tmurna. Iz niskih oblaka neprekidno je padala gusta kiša, niska prljava vegetacija dosadne smeđe boje pružala se u svim smjerovima. Tu i tamo neka ptica poskakuša preletjela bi divlje puštajući tugaljive krike u prolazu. Karl okrete glavu zureći u tanke kupole Aphrodopolisa, najvećega grada na Veneri.  — Uf — promrmlja — čak je i kupola bolja nego ovaj svijet vani. — On pritisnu gumiranu tkaninu svoga kaputa čvršće oko sebe. Bit ću sretan kad se opet vratim na Zemlju. Okrenu se malenom Antilu, Venerijancu. — Kad ćemo stići do ruševina? Nije bilo odgovora i Karl opazi suzu kako se kotrlja niz Venerijančev naborani zeleni obraz. Druga je blistala u velikom oku kao u lemura, mekom, nevjerojatno lijepom oku. Zemljaninov glas omekša. — Oprostite, Antile, nisam želio reći ništa protiv Venere. Antil okrenu svoje zeleno lice prema Karlu. — Nije riječ o tome, prijatelju moj. Dakako, ti nećeš naći nešto čemu bi se divio u