TRIPTIH - Vesna Gorse

TRIPTIH

- Ispricaj mi nesto MISTICNO - zapovedi devojcica neobicno isticuci poslednju rec. Nedavno ju je naucila i od tada je koristila svakom prilikom da je izgovori, a to je cinila gotovo sa telesnim uzitkom.

Leonard poslusno klimne glavom. U njegovoj utrobi jedan komplikovani deo spozna pojam "misticnosti" i brzi proces stvori pocetak price:

- Na obali reke ziveo je mali sumski duh...

- Ne, ne! - odlucno odbi devojcica. - Reke nisu misticne. Zelim nesto drugo.

Leonard se spusti na kuhinjsku stolicu i razmisli.

- Neobicni letac i njegova kci stigli su sa daleke zvezde...

- Leonard! - prekori ga devojcica. - To sam slusala juce za doruckom.

Leonard uzdahne i stade nizati razlicite pocetke neobicnih prica. Devojcica je nezadovoljno odmahivala glavom, mrstila se i ljutila. Napokon razdrazeno otrca u decju sobu i stade vakcinisati najnoviju lutku protiv opake bolesti, ostavivsi svog mentora da tuguje nad promasenim pedagoskim metodama.

Iz turobnog razmisljanja Leonarda prenu zvuk kljuca u bravi. Narednog trena Melinda agresivno nahrupi u stan i pridje mu bez reci. Rukom mu prodje kroz kosu, i pronasavsi u njoj jedva vidljivu sicusnu sklopku, pokrenu je u stranu.

- George - rece mu strogo.

S Leonardovog lica nestade svaki izraz i ostade samo besprekorna bezlicnost savrsenog engleskog batlera. On se ukipi u stavu mirno.

- Na sluzbi - rece.

- Serviracete za cetiri osobe. Imacemo goste.

- Vrlo dobro - prihvati George.

- Pripremicete sledece - lice joj se zgusnu u dubokoj koncentraciji. - "Potage Julienne"... ne, bolje corbu od luka. Zatim ovcji but... onako kako vi znate, i... imamo li prokelja? Nista za to, narucite telefonom. Pripremite ga na maslacu.

- To je sve, gospodjo?

- Skoro zaboravih salatu. Salatu od celera. Oh, i desert. Za desert... zaista ne znam.

- Sufle od malina? - predlozi George.

- Izvrsno, sufle od malina. To je sve.

- Vrlo dobro, gospodjo.

- Rucak mora biti serviran do 13 i 30.

- Vrlo dobro gospodjo.

Kada ga je Melinda napustila, George je u svojoj savrsenoj memoriji vec zbrajao potrebne namirnice.

Uz pomoc mikroprocesorske rernei svoje vestine zgotovio je rucak za nepuni sat. Upravo je zavrsio serviranje stola u trpezariji i vratio se u kuhinju da izvadi but iz rerne kad zacu zvonce na vratima i ubrzo zatim priguseni kikot koji je najavljivao dolazak gostiju.

Melinda udje u kuhinju, i na nnjegovo zgrazanje umoci prst u jos topao sufle od malina i sa uzitkom ga oblize. Pridje mu sasvim blizu i uroni ruku u gustu grivu njegove kose. Istog casa se nadje u njegovom pohotnom zagrljaju.

- Melinda - pohotno prosapta Sebastijan - nismo tako dugo. Podjimo gore.

- Ne sada, mili - nasmesi se njegova zena i izmigolji iz zagrljaja. -Zar si zaboravio na Arta i Lori? Upravo su stigli. Presvuci se na brzinu i dodji da nam natocis pice, inace cemo ispasti nekulturni.

Sebastijan poslusno krenu ka garderobi cudeci se umascenoj kecelji svezanoj oko struka. Nikada nije ni jaje ispekao!